U današnjem članku pisat ćemo o velikoj zvezdi koja je nas napustila prije mnogo godina a to Ipče Ahmedovski. Bio je jako talentovan ali nažalost jako mlad je stradao.Kako nam je poznato njegov brat Jašar Ahmeovski mu je posvetio nekoliko pjesama u znak sjećanja na njega.
Bio je mlad, izuzetno talentovan i izuzetno voljen. Njegov glas obećavao je dugi niz godina uspešne karijere, a harizma kojom je zračio osvajala je ljude gde god da se pojavi. Njegovo iskreno srce i toplina učinili su ga posebnim u očima publike i kolega. Ipak, sudbina je imala drugačije planove. Ipče Ahmedovski, jedan od najperspektivnijih pevača narodne muzike s kraja osamdesetih i početka devedesetih, zauvek je otišao sa samo 28 godina, ostavivši duboku prazninu u muzičkom svetu i u srcima onih koji su ga poznavali i voleli.
Rođen u selu Lažani kraj Prilepa 1966. godine, Ipče je vrlo rano pokazivao sklonost ka muzici. Njegova umetnička karijera počela je već sredinom osamdesetih, a prvi album izdao je 1986. godine. Pravu popularnost stekao je već sa drugim izdanjem, kada je pesma “Luda devojka” postala ogromni hit. Svojim specifičnim glasom, izražajnom interpretacijom i saradnjom sa priznatim kompozitorima kao što je Novica Urošević, izgradio je prepoznatljiv muzički stil. U narodu je bio poznat i po nadimku “Mali Rambo”, što je odražavalo njegov energični nastup i upečatljiv fizički izgled.
- Jedna od njegovih najemotivnijih pesama, koja je mnogima ostala urezana u sećanju, nosila je naziv “Kad nestanem jednog dana”. Ironično, ta pesma se nalazila na njegovom poslednjem albumu, i mnogi su nakon njegove smrti u stihovima tražili znakove predosećanja tragične sudbine. Reči pesme govore o odlasku, o tami, o ostavljanju voljene osobe i patnji, što je dodatno pojačalo osećaj tuge i praznine nakon njegove prerane smrti.
Tragičnog 30. jula 1994. godine, vraćajući se sam iz jedne kafane kod Lazarevca, Ipče je stradao u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u mestu Šopići. Sam je vozio luksuzni automobil, a u trenutku kada mu je kamion prešao u suprotnu traku, došlo je do snažnog sudara. Sve se odigralo brzo i tragično — mladi pevač nije imao šanse da preživi. Vest o njegovoj smrti odjeknula je širom bivše Jugoslavije. Ljudi nisu mogli da poveruju da je život u usponu tako naglo prekinut. Njegov grob i danas posećuju mnogi, iz svih krajeva, donoseći cveće i tiho pevajući njegove pesme.
U trenutku nesreće, Ipče je bio u vezi sa Zlatom Sinđelić, devojkom sa kojom je živeo u Vreocima. Njihova ljubav bila je snažna i duboka. Nakon njegove smrti, Zlata se potpuno povukla iz javnog života. Nikada se nije udala, a ceo svoj život je posvetila sećanju na njega. U retkim trenucima kada bi govorila za medije, isticala je da je on bio ljubav njenog života i da nakon njegove smrti više nije mogla da voli. Tog jutra kada je čula strašnu vest, kako je rekla, umrlo je i nešto u njoj.
Njegov stariji brat, Jašar Ahmedovski, takođe poznat pevač, godinama se nosio s bolom koji nikada nije nestao. Kobne večeri trebalo je da budu zajedno, ali su ga poslovne obaveze sprečile. Kasnije je više puta isticao da sebi nikada neće oprostiti što ga nije zadržao. Govorio je da se nakon bratove smrti sve promenilo — porodica se slomila, roditelji su mu umrli od tuge, a mnoge kolege su ga razočarale svojom hladnoćom. Mnogi nisu ni došli da odaju poslednju počast. To ga je nateralo da se distancira od pojedinih ljudi i zatvori u svoj bol.
U znak sećanja na brata, Jašar mu je posvetio tri pesme: “Tamo si ti”, “Spavaj, spavaj ti” i “Nebo tajnu krije”, koje su postale hitovi među njegovim fanovima. Te pesme i danas izazivaju emocije kod publike, a kroz njih Jašar održava uspomenu na Ipčeta živom.
I danas, gotovo trideset godina kasnije, pesme Ipčeta Ahmedovskog i dalje se slušaju i pevaju. Njegov glas, emocija i iskrenost ostali su neizbrisiv deo muzičke istorije. Njegov život možda je prekinut prerano, ali njegova umetnost nastavlja da živi, ostavljajući snažan trag u dušama onih koji su ga voleli, slušali i pamtili.